Ulazak sa psom u prodavnice isl.

Danas sam imala jedno iskustvo verbalnog konflikta, da ne kazem nesto ruznije (a trebalo bi, da bi opis bio adekvatan), na ulazu u jednu radnju sa Medom.

Nikada nisam ni pokusala da sa psom udjem npr. u pekaru ili bilo gdje gdje se prodaje hrana. Imamo u komsiluku dvije pekare gdje ja sa Medom stanem na vrata i kazem im sta treba a ljubazne prodavacice mi to donesu; vec znaju maltene i sta kupujemo svaki put. Imamo i jednu mesaru pored pijace, gdje je kasa pored vrata pa "na daljinu" obavimo kupovinu. Jednom se tu zatekao i gazda mesare, i pitao me sto ne udjemo unutra, ali ja sam mu rekla da ipak ne bih, zbog drugih musterija.

Obicno stanem na vrata prodavnice i pitam da li mogu sa psom unutra, i ljudi kazu da (vecinom) ili ne, i to je to. Medjutim danas se tu nasla jedna pametnica u (inace praznoj) prodavnici mobilnih telefona u centru Subotice, koja ne samo da se zgrozila sto uopste hocu da udjem sa psom nego mi je jos pocela drzati predavanje kako psi ne smiju ni u jednu prodavnicu da udju, itd itd, i to tonom koji se meni uopste nije dopao, pa sam odreagovala... Zavrsilo se tako sto sam joj rekla neke ruzne stvari (cime se ne ponosim ali me je vrhunski iznervirala). I onda smo otisle u drugu radnju, gdje smo kupile novi telefon, a Medu su jos i izmazili.

Ako ostavimo na stranu (ne)kulturu nekih prodavaca u Srbiji (i stav kao da sam dosla da im uzmem pare, a ne da svoje pare njima ostavim) sta je sa propisima? Da li neko zna da li kod nas uopste postoje neki propisi po ovom pitanju? Da li stvarno psi ne smiju da ulaze u prodavnice? (Cisto sumnjam, ali da provjerim.) Zasto na nekim prodavnicama i bankama stoje naljepnice da je psima zabranjen ulaz, a na drugima ne a opet nam ne daju da udjemo? Itd itd. Ako znate molim vas javite.

postoji zakon o ugostiteljskim objektima koji zabranjuje prisustvo zivotinja u objektima koji drze/sluze hranu. i to je normalno.
ono sto nije normalno je to da se taj zakon odnosi i na cele hotele, kao i to da ne izuzima pse vodice od mera restrikcije.
pre godinu dana sam u sklopu posla bila domacin 4 dana delegaciji iz SAD, medju kojima je bio i slep covek sa psom vodicem. (predivnim i prepametnim zlatnim retriverom)
ne mogu vam opisati koliko problema i neprijatnosti smo imali zbog tog zakona. smestili smo ih u Hyatt jer je jedini bio spreman da primi psa. a onda kada su stigli - saznali smo da pas moze samo od sobe do izlaznih vrata i obrnuto, odnosno da ne sme u trpezariju i ostale restorane i prodavnice u hotelu. insistrirali su da imaju spremna invalidska kolica i osobu koja ce gospodina pratiti po hotelu, po potrebi. ovaj nije hteo ni da cuje za tako nesto. stalno je ponavljao da on mora da bude potpuno nezavisan i slobodan da sam sa psom ide kuda treba. sat vremena smo stajali na zimi ispred hotela, i raspravljali sa menadzrerom, jer se cela grupa solidarisala i nije htela da kroci u hotel dok se ne obezbedi to sto je trazio... "idemo u drugi hotel!" kako da im objasnim da je ovo najbolje sto smo mogli?
na kraju je reseno tako sto smo maltene zakupili 7. sprat (to je biznis klub ili tako nekako) sa sopstvenom trpezarijom, kako bi svi zajedno mogli da doruckuju.
restorane u kojima smo rucali i veceravali smo uglavnom na sarm i baksis uspevali da umolimo da nas prime.
ne treba ni da vam pricam da ljudi uglavnom nisu ni znali da je pas sa nama, jer je to savrseno stvorenje samo strpljivo lezalo ispod stola i glasa nije pustalo po 3-4 sata...

proteklih godinu dana je pocelo da se prica o uvodjenju institucije psa vodica kod nas, pa ce sa tim valjda poceti i zakon da se menja. a za menjanje drustva... to ne znam...
vec sam pominjala da kod susjeda vec polako postaje normalno ulaziti u ducane sa psima. a to je samo na 4 sata od Beograda...

luce ::

proteklih godinu dana je pocelo da se prica o uvodjenju institucije psa vodica kod nas, pa ce sa tim valjda poceti i zakon da se menja. a za menjanje drustva... to ne znam...

Nazalost imamo u komsiluku Zakon o kretanju slijepih osoba uz pomoc pasa vodica, pa se primjenjuje kako se kojem glavesini cefne. U Podgorici slijepoj pravnici zaposlenoj u opstini sadasnji gradonacelnik ne dozvoljava da dolazi na posao jer - navodno - zakon dopusta da ona pristupi radnom mjestu sa psom vodicem, ali nigdje, kao, zakon ne kaze da taj pas smije tu da ostane... Pa sta treba da radi? Da ceka citav dan ispred zgrade, pa da dodje po gazdaricu kad ga nazove mobilnim?! Zena je ljetos dobila slucaj pred osnovnim sudom u Podgorici, ali ne znam je li se situacija i stvarno razrijesila.

A sto se ovih iz Hyatta tice, nemam rijeci. Za te pare koje uzimaju treba i slonove da primaju, a ne pse. Inace jednom sam provela sedam dana poslom u Hyattu u Alma Ati, bila je tu i slijepa zena iz Amerike sa vodicem - isto zlatni - i svuda su mogli ici kao i ostali. Mislim da je to vise stvar (pogresne) odluke beogradskog menadzmenta, ali sumnjam da je to politika firme.

Praviti probleme psima vodicima i njihovim vlasnicima, pa to je stvarno surovo i potpuno neuvidjavno. Sto kaze Masha, pametnijih i poslusnijih pasa zaista nema.

A drustvo je prica za sebe... jako je puno mrzitelja zivotinja...

da, znam o kome pricate, pratim njenu borbu na FB. svaka joj cast! a i njenom psu

Jako bih volela da dobijem informacije o toj zeni iz Podgorice!

Inace, koliko sam upoznata, kod nas pitanje pasa vodica je veoma veliki problem. Postoji velika potreba, ali se nista ne radi po tom pitanju - institucije ne reaguju na zahteve udruzenja sa invaliditetom. Sa druge strane, za sada, udruzenja slepih i slabovidih misle da je takav projekat preveliki zalogaj jer treba umreziti puno ljudi, drzavnih sluzbi, itd.

A bilo bi divno da se treniraju psi vodici, da mozemo slobodno sedeti sa svojim kucama u kaficima, da mozemo setati po prodavnicama....

zena se zove Marijana Mugosa i ovo je link ka stranici na FB
https://www.facebook.com/home.php#/group.php?gid=39974486403&ref=ts

problem oko pasa vodica je (kao i uvek) novac!
kod nas ne postoje ljudi obuceni za obucavanje pasa. prvo bi se trebalo uloziti u to, pa u otvaranje centara za obuku i u same pse... kako mi je gorepomenuti gospodin pricao - ni u Americi nema bas puno takvih centara i obuceni psi su veoma skupi, pa je pitanje koliko bi ljudi moglo da ih priusti... itd...

Hvala na informaciji!

Nedostatak novca i sve te poteskoce koje se obicno navode (naslusala sam ih se jako puno u poslednje vreme) kada je rec o ovoj temi mi nisu dovoljan izgovor da se to ne sprovede! Ali, valjda sam je prevelik entuzijasta

Moje dete je sada veliko, ali kad je bila mala i nemirna, mrko bi me gledali kad je uvedem u neku fino složenu radnju, iako nigde nije pravila rusvaj. Ali, dete kao dete, nešto bi pipnulo, pomerilo... ni decu ne vole svi da vide u radnji, a kamoli psa... bojim se da će još mnogo vremena da prođe u Srbiji do momenta kada ćemo moći svuda sa svojim psima.

Zanimljivo je da kad sam bila pre pola godine u Becu i sedela u jednoj jako finoj poslasticarnici vrlo sam se iznenadila kad je dosla devojka sa ogromnim hrtom, prostrla mu cebence pored svoje stolice i on je sve vreme mirno lezao pored nje. A da bi dosla do gornjeg sprata gde se sedelo, morala je da prodje kroz prodavnicu u kojoj su izlozene cokolade i niko joj nije ni rec rekao. Niko cak nije ni obratio paznju na njih.

Dika ::

Moje dete je sada veliko, ali kad je bila mala i nemirna, mrko bi me gledali kad je uvedem u neku fino složenu radnju, iako nigde nije pravila rusvaj. Ali, dete kao dete, nešto bi pipnulo, pomerilo... ni decu ne vole svi da vide u radnji, a kamoli psa... bojim se da će još mnogo vremena da prođe u Srbiji do momenta kada ćemo moći svuda sa svojim psima.

I ja sam imala takva iskustva dok mi je dete bilo malo!!!
A sa Leom bezobrazno ulazim svuda gde nema neke šipke da je vežem ispred i uglavnom je ok. dok se ne nadje neka rospija od mušterije, ali nikad se ne obrati meni, nego prodavačici, pa se kao žali!!! Ja to uopšte ne konstatujem, niti ulazim u rasprave!

Citat :

A sa Leom bezobrazno ulazim svuda gde nema neke šipke da je vežem ispred

hahaha... to je onaj rad "gde pise da je zabranjeno???"

Pa da! Ja svaki put kazem - imate u knjizari naljepnicu da je zabranjen ulaz psima, kosta 50 dinara, stavite je pa necu ni pomisliti da udjem!

Ja obicno Tedija ostavljam ispred radnje, bilo koje, on je vremenom naucio da treba da ceka tako da mogu da ga ostavim bukvalno bilo gde. Ispred pijace, maxija, raznih radnji... Sad ucim Ronu da ceka ispred radnje sa njim, ne vodim je jos uvek tamo gde cu se duze zadrzati, ipak je ona mala i nestrpljiva. Za sada ulazimo samo u pet shopove, ali ni to nije sprecilo zlobne komentare dokonih ljudi kojima smeta i to sto pas sedi ispred radnje, bez obzira sto ih uopste ne konstatuje. Mozda je i to u stvari problem, oni bi hteli paznju pa kakvu god. E da, i imamo jedan kafic u kraju u koji mogu da se uvedu psi, tako da sam tu redovno sa Tedijem.
Meni je bas drago kad vidim da negde moze da se udje sa psom, ali nauciti ljude ovde da pas nije monstrum koji ce te zaklati cim te vidi je skoro nemoguc posao.

More... da im svima puknem po dandaru jednu, pa da vidis dal` ce neko nesto da ti kaze za kera. Da udje neki glavonja celavi sa pitom, A mu ne bi rekli, ali je zato uspela da se mami mojoj popne na glavu sto je drzala Floru(jos kad smo je uzeli, mish mali bila) u knjizari dok je uzimala nesto, a nije imala gde da je veze. Poludeo sam...

Sreca pa su biglovi ultra lepi psi, prosto nekako privlace ljude, pa prodavacicama nikad nije tesko da mi uzmu sta treba, donese mi na vrata, u pekari isto, neko mi od ljudi doda, a ono kez od uva do uva jer su videli Floru.

Planiram kad zavrsim fakultet, i kad bude prvi razgovor za posao, da povedem bigleta pa da vidimo

Tek sam sad vidjela ovaj topic. Ne mogu vjerovati koji su bili problemi s psom vodičem slijepih. Kod nas je to relativno dobro regulirano. Ono što me oduševljava kod Austrije je činjenica da sa psom možeš u šoping centar, ja sam s Brittom nekoliko puta bila u Ikei, sjedili smo u McDonaldsu, jeli u restoranu sa tri bigla, a za stolom do nas je sjedio bernski planinski pas...

Jedna mala reklama, ali sa razlogom...
Za sve koji se zateknu na Dunavskom keju na Novom Beogradu/Zemunu, a hteli bi da popiju kafu ili neko drugo pice u prisustvu svog psa, to mogu da ucine na splavu "Savana" kod hotela Jugoslavija.
Ja sam tamo odlazio i sa prethodnim psom, a Megi je bila kad je bila jos mala...
Splav mozete prepoznati po tome sto na ulazu sa setalista (na donjem setalistu) pored stoji kucica za pse sa posudom za hranu i vodu, posto tu zivi neki pas...

Kod nas u Nisu postoji jedan kafic u kome je dozvoljeno "uvodjenje" svih pasa. Uvodjenje sam stavila pod znacima navoda jer je prostor inace na otvorenom i radi samo leti. Zove se "Pionirski dom" i nalazi se u tvrdjavi, gde je i bila organizovana izlozba pasa. Inace sto se drugih kafica tice, kuce se mogu voditi leti jer su otvorene baste i to samo u onim u kojima znas vlasnike ili u onim gde su zbog velike posecenosti baste prosirene improvizacijom. Inace moj drug i Shilohov veterinar pokusava da sredi papire za otvaranje kafica u kome je i leti i zimi dozvoljen ulazak psima- zbog njih i postoji. Ali kaze da je procedura jako komplikovana kod nas i da ga svi maltretiraju oko dozvola... DALEKO SMO OD EVROPE... A od SVETA i da ne razmisljam. Tako da se samo nadamo tome da ce uspeti. A sto se dragstora, mesara, pekara i dr. maloprodajnih objekata tice (osim pet shop-ova)tice, ne ulazimo ali se uves susrecemo sa odusevljenjem i zainteresovanoscu za rasu, kako od radnika tako i od musterija... Ali daleko bilo da mu neko nesto kaze... Zaboravicu i da sam zensko i da sam kulturna i da imam manire...Ja ga UBIH

Ja sam jutros sa Leom krenula na Kalenić pijacu /jednu od najboljih u Beogradu-za one koji ne znaju/i divno se provela! Tezge joj nisu bile naročito zanimljive! Na kraju sam ušla sa njom u mesaru i stala u red očekujući komentare kojih, za divno čudo, nije bilo. Čak i mesar sa širokim osmehom gleda u Leu. Mrtva tišina, kad odjedanput se čuje onaj fuj zvuk jakog oblizivanja-imam šta da vidim: kako polutke vise uz zid od pločica, a krv curi dole, Lea se podigla na zadnje noge i liže li, liže krv koja curka niz zid! Mislim, šta reći, kad su se svi okrenuli i pogledali...krenu ljudi da se smeju, a nećete verovati mesar kaže-odlično, ne moramo da peremo pločice!! Dočekasmo mi naš red, ona se već izbezumila od mirisa, ja samo što je nisam zadavila koliko sam zategla povodac, kad mesar izadje iza vitrina i dade joj kosku! Mislite da je neko nešto rekao? Niko! Odosmo mi sa plenom u zubima i do kuće je nosila i sva ponosna donela kući! Eto, nas dve od sada idemo zajedno na Kalenić pijacu kod Leinog novog drugara-mesara!

Lea2006 ::

Ja sam jutros sa Leom krenula na Kalenić pijacu /jednu od najboljih u Beogradu-za one koji ne znaju/i divno se provela! Tezge joj nisu bile naročito zanimljive! Na kraju sam ušla sa njom u mesaru i stala u red očekujući komentare kojih, za divno čudo, nije bilo. Čak i mesar sa širokim osmehom gleda u Leu. Mrtva tišina, kad odjedanput se čuje onaj fuj zvuk jakog oblizivanja-imam šta da vidim: kako polutke vise uz zid od pločica, a krv curi dole, Lea se podigla na zadnje noge i liže li, liže krv koja curka niz zid! Mislim, šta reći, kad su se svi okrenuli i pogledali...krenu ljudi da se smeju, a nećete verovati mesar kaže-odlično, ne moramo da peremo pločice!! Dočekasmo mi naš red, ona se već izbezumila od mirisa, ja samo što je nisam zadavila koliko sam zategla povodac, kad mesar izadje iza vitrina i dade joj kosku! Mislite da je neko nešto rekao? Niko! Odosmo mi sa plenom u zubima i do kuće je nosila i sva ponosna donela kući! Eto, nas dve od sada idemo zajedno na Kalenić pijacu kod Leinog novog drugara-mesara!

BRAVO ZA LEINOG NOVOG DRUGARA!

Neverovatno, ipak ima nade za Srbiju!

Mene zanima ovde na savskom keju na nbg kakva su ljudima iskustva?

Lea2006 ::

Ja sam jutros sa Leom krenula na Kalenić pijacu /jednu od najboljih u Beogradu-za one koji ne znaju/i divno se provela! Tezge joj nisu bile naročito zanimljive! Na kraju sam ušla sa njom u mesaru i stala u red očekujući komentare kojih, za divno čudo, nije bilo. Čak i mesar sa širokim osmehom gleda u Leu. Mrtva tišina, kad odjedanput se čuje onaj fuj zvuk jakog oblizivanja-imam šta da vidim: kako polutke vise uz zid od pločica, a krv curi dole, Lea se podigla na zadnje noge i liže li, liže krv koja curka niz zid! Mislim, šta reći, kad su se svi okrenuli i pogledali...krenu ljudi da se smeju, a nećete verovati mesar kaže-odlično, ne moramo da peremo pločice!! Dočekasmo mi naš red, ona se već izbezumila od mirisa, ja samo što je nisam zadavila koliko sam zategla povodac, kad mesar izadje iza vitrina i dade joj kosku! Mislite da je neko nešto rekao? Niko! Odosmo mi sa plenom u zubima i do kuće je nosila i sva ponosna donela kući! Eto, nas dve od sada idemo zajedno na Kalenić pijacu kod Leinog novog drugara-mesara!

Pa to je divno!
Bravo za CIKA MESARA!!!

Flora ::

Mene zanima ovde na savskom keju na nbg kakva su ljudima iskustva?

Na Savskom keju iskustva su razna. Pošto su naši psi mali, uglavnom nema problema, a ima i puno kučkara, tako da je OK. Samo se čuvaj lutalica, ima ih dosta.

Moja najneprijatnija iskustva i na keju i generalno su sa onim paranoičnim majkama koje tako jako povuku dete sebi kad ugledaju strašnog Diku, samo što mu rame ne iščaše. Ili, ako dete priđe i pomazi Diku, a majka dotrčava sva izbezumljena i dere se: I šta si sad uradio-la? Gde ćeš sad ruke da opereš? Kao da smo gubavi...

Pa dobro Dika bas izgleda onako besno i opasno, mislim cela rasa je sva namrstena i izgleda krvolocno poprilicno...

Da setam rota, ili nekog medjeda, da razumem, da setam one pitove, bulove, staforde i ostale, da razumem...ali ovu kiflu(kako je zove moja sestra) od kuceta...to ne razumem.

Luna ::

Zanimljivo je da kad sam bila pre pola godine u Becu i sedela u jednoj jako finoj poslasticarnici vrlo sam se iznenadila kad je dosla devojka sa ogromnim hrtom, prostrla mu cebence pored svoje stolice i on je sve vreme mirno lezao pored nje. A da bi dosla do gornjeg sprata gde se sedelo, morala je da prodje kroz prodavnicu u kojoj su izlozene cokolade i niko joj nije ni rec rekao. Niko cak nije ni obratio paznju na njih.

Cula sam da je Francuska veoma pet-friendly zemlja i da se niko ne cudi kad vidi psa u radnji, kaficu, restoranu. Nadam se da cemo i mi uznapredovati i izbriosati taj clan zakona. Meni smeta duvanski dim, na primer, pa ga jos uvek niko ne izbacuje iz kafica. Za Bec verujem, jer Bec je Bec.