Batdavaldi biglići iz Hrvatske

Slučajno sam maloprije naletila na ovaj forum i iznenadila me količina obožavatelja ove predivne pasmine pa smo vam se odlučili pridružiti
Živimo u okolici Vrbovca (kod Zg) sa svojim biglićima Bizi, Šeri, Karom, Čikitom, Bopi i Benđijem, zlatnim retriverima koje zovemo Lun, Luna, Moira i Lyra, i labradorkom Lotom. Moji roditelji iz Os također imaju ove tri predivne pasmine i možete zamisliti da nam sigurno nikad nije dosadno
Za sad par slika















Pozdrav,
Tina

Vauuuuu! Blago vama!
Dobro došli na naš forum! Meni je naročito drago kada nam se pridruže bigloljupci koji nisu iz Srbije!
Nadam se da ćete redovno obilaziti naš forum i pisati nam što više o svojim kucama!

Dobrodoslica Tini i njenim biglicima! Ja sam puno toga naucila iz Tininih postova na (sjajnom) Ljubimci forumu, i drago mi je da je svratila i do nas.

dobro dosli susjedi!
blago vama!
mora da uzivate,
za njih vidim da uzivaju

pozdrAV od Luce

Super što ste nam se pridružili, jer mnogi znaju za vašu odgajivačnicu, a ja sam čak i kontaktirala sa Valentinom /možda ste to baš Vi/, kada smo hteli da kupimo bigla. Ali, trebalo je čekati decembar, a dete ko dete, hoće kucu odmah, pa smo našli u Rumi.
Svaka čast na biglovima!

Dobrodosli.... Drago nam je da ste nam se pridruzili!!!! Biglovi su predivni.... Pozdrav i za njih

Napokon je i Tina s nama

lepi biglici .....dobronam dosli

Dobro nam došli! Imate sjajne i razdragane Biglove. Vidi se da su u sjajnom okruženju. Usuđujem se reći da imate predivnu kombinaciju pasmina.

Pišite nam o njima i naravno "kačite" što više slika.

Pozdrav od Ogija i mene.

Hvala na srdačnoj dobrodošlici, jako ste dragi!
Lea, ja sam Valentina, sigurno smo se onda mi onda čule ili dopisivale
kod mene je ostatak obitelji pc nepismen pa nema tko drugi odgovoriti na mail osim mene

Čim uhvatim vremena obići ću sve topice vaših slatkiša da vas pogledamo i pozdravimo, sa avatara vidim da su vam biglići preslatki

Koliko se već bavite biglovima i kako bi ih kao odgajivači opisali?

Imate li par dana da vam opišem moj stav prema pasmini
Šalim se spadam u one koji bi o pasmini koju imaju mogli pričati neprekidno i jednostavno mi nije jasno kako netko može biti tako inteligentan da opiše pasminu u nekoliko rečenica, svaka čast autorima knjiga o svim pasminama koji svakoj posvete desetak redaka
Bigla sam u knjigama srela još kao dijete čitajući knjige mog oca o lovačkim pasmina. Ne znam postoji li itko tko preko slike ne bi pao na njihovu slatku bebi facu...
Tad je bigl za mene bio nešto nedostižno, uostalom kao i još nekoliko pasmina koje tad uživo nisam vidjela, otprilike kao kineski kukmasti a što se tiče pomisli da ga jednog dana imam paaa da, bio bi na mojoj listi top 10 pasmina sigurno.
Tada smo, sredinom 80-tih imali labradore i dvije rottweilerke i nije na vidiku bila nijedna druga pasmina niti su se roditelji htjeli upuštati u uzgoj nećeg drugog.
Sredinom 90-tih smo preko satelitske pratili emisije o životinjama i moj brat je bio prvi koji je izrazio ozbiljnu želju za biglom ali ga nitko nije ozbiljno shvaćao jer tako je on već više puta imao kojekakve ideje i fantazije o nekim pasminama... Doduše ja sam nazvala jedan oglas jer sam tad u Hr čula za jednu uzgajivačnicu ali kad sam čula cijenu - hvala, možda za par godina kad uštedim
Prvi bigl kojeg sam uzela u ruku je bilo zmazano smrdljivo preslatko štene sa Mađarske pijace, podigla sam ga iz korpe u kojoj ih je bilo 6 a po stomaku mu je plazilo valjda desat buha, užas! Tako da mi je taj susret ostao u glavi kao ne baš najljepši susret s pasminom.
Nekako u to vrijeme naš prijatelj iz Dalja je imao leglo i ni danas mi nije jasno kako se Biga stvorila u kući jer sam tad bila udata, živila posebno sa bebom i starom labradorkom i slučajno naletila a brat je držao nekakvo dvobojno čudo koje se otimalo i skvičalo kao da ga netko kolje Dakle najzločestije štene i kasnije najzločestiji pas kojeg sam imala čast upoznati
Ali i kod biglova je ista stvar kao i kod drugih pasmina koje smo imali, ne možeš reći to su takvi i takvi psi jer je jednostavno svaki individua za sebe, za mene su psi veći individualci nego ljudi. Imaju po pasminama dosta zajedničkog pa neću pogriješiti ako biglove opišem kao vesele, kao cirkusanere koji stalno nešto izvode, koji jako vole čopor, što više ljudi i pasa njima bolje, kao nepredvidive s kojima ni jedan dan nije isti i koji nemaju neke ustaljene navike pa će jedan dan biti uspavani do podne a drugi divljati od 6 ujutro, sad uživati na suncu 3 sata a sutra dahtati na pločicama a hladnije je nego jučer, čas biti besprijekorno poslušni a čas gluhi na sve pokušaje i molbe...
Neki su velike štetočine i zlopamtila, Biga npr. Uvijek se smijemo kad pričamo da je ona za par mjeseci napravila više štete nego labradori za više od 20 g, uništila je hrpu cipela, namještaja, sve cvijeće, dvorišta... kad je sredila kuću moji su poludili i stavili je u box, međutim nema tog boxa iz kojeg ona nije izašla i provalila, box podnosi jedino potpuno otvoren da ulazi i izlazi kako joj dođe, bio to vanjski box ili kavez za izložbe, na dvorištu je super mirna jer se uvijek nečim zanima i vrtlari, iskopala je takve rupe i tunele da se u njih bez problema mogu zavući retriveri, pojela sve voćke. Vrlo je inatljiva i ako je nasekiraš sigurno će ti se osvetiti, a uvrijedi se ako samo povisiš ton na nju, zato je najbolje ignorirati ako i napravi kakvu štetu... recimo bratu pojede cipele, on se izviče na nju, par sati nakon toga ona ulazi u kuću, penje se na kat, u njegovu sobu, i pomokri mu se na krevet i hladno se ode van sunčati
I onda kad upoznaš Bigu budeš sretan da je tvoj bigl pojeo samo jedne cipele i ništa ti više ne smeta, budeš zahvalan na dobrom psu kojeg imaš jer sve štete koje je ikad napravio su samo sjena onoga što Biga obavi u sat vremena ljutnje
Eto malo karikiram ali takav je život sa malo žešćim biglom i sreća da mogu tvrditi da je ona iznimka i da većina nisu takvi i da život s njima može biti i vrlo ugodan. Recimo moja četiri bigla nikad ništa nisu uništila kao ni ostala tri bigla mojih roditelja, kod mene su štetočine Bizi i Šeri, istina ni blizu kao Biga....
Drugom prilikom ću pojedinačno opisati naše biglove jer je svaki priča za sebe.
Uglavnom novim vlasnicima volim reći šta otprilike mogu očekivati od ove pasmine, po čemu su specifični, na temelju naših 10 pasa pobiti neke zablude jer prema našim psima statistički gledano nije baš najtočnije da bigla ne smiješ vani imati odvezanog jer bježe a što mnogi misle da je tako jer su čuli da je 5 biglova pobjeglo, svaki pas bilo koje pasmine može biti sklon bježanju ali to nije pravilo. Zatim zabluda da stalno laju, potpuno netočno, meni više bezrazložno laju retriveri. A iznimke su moguće naravno. Mnogi me pitaju kako odgojiti bigla, ne znam, znam da bigl nije za perfekcioniste, prepedantne, one slabih živaca, one čvrste ruke jer kod bigla to ne pali, bigl se neće pokunjiti na povišen ton niti na galamu, posebno se ništa neće postići kažnjavanjem ili ne daj bože udarcem, jedino što preostaje je imati mnogo strpljenja i ljubavi i biti takav tip osobe da ne očekuješ da pas sve nauči iz par ponavljanja.
Meni je bilo dosta teško prihvatiti takvu narav, ja kažem da onaj kom je bigl prvi pas i super je njime zadovoljan - vjerovatno ne zna za bolje Jer nakon (spram biglova) super poslušnih i predvidivih retrivera koji uče iz 3 - 5 ponavljanja, uzeti bigla je čeličenje živaca.
Ipak su takvi da ti se podvuku pod kožu, ponekad dosadni kao krpelji, baš kad hoćeš mir i da ti pas leži kod nogu dok gledaš tv... nemoguće! Bigl će s tobom ići na wc, kuhati, piti kavu, provjeravati šta ima u frižideru, kod mene se penju na stol, primječuju svaku promjenu, moraju sve ponjušiti, posebno ako sam presvukla majicu ili svezala kosu u rep, to je mojima vrlo važna promjena koju moraju obavezno njuškati par minuta a koja bi retriverima prošla neopaženo, presvukla se pa šta?
Siroti retriveri ne skuže ni kad im se sprema nešto neugodno, recimo stigao ih je sve pocjepiti veterinar, oni se jadni raduju jer je netko došao, dok biglovi jako primjećuju svaki potez, moj Benđo recimo točno zna kad ću mu rezati nokte pa ga dok god sama ne zaboravim po šta sam krenula ne mogu dobiti da mi se približi nego kliješta za nokte ostavim negdje na vidiku pa ga ščepam nekoliko sati poslije kad se i on i ja nađemo u blizini kliješta I za razliku od retrivera vrlo su kenjkavi i osjetljivi na ono što ne vole a prag boli im je jako mal, Benđu boli dok ga suprug drži ako zna da ja tražim kliješta, dere se bezrazložno unaprijed. Netko bi da ne zna šta radim a čuje njihove krikove dok se režu nokti ili ih šamponiram... pomislio da se ne znam šta dešava Bojim se i pomisliti šta bi bilo da ih stvarno nešto boli.
Uglavnom psi koji žive da ugode sebi, zato nisu za pomodare i histerične osobe koje neće imati strpljenja za njih a kupuju ih samo zato što su zgodni, mali, kratkodlaki (a itekako im opada dlaka i zabija se jako nezgodno u tepih, kauč, odječu i presvlake od auta) i popularni nakon tužnih događanja na faxu u Zg.

Koristan i duhovit tekst, posebno deo o Bigi, posle koga obožavam našu Leu koja je samo deo kožnog troseda pojela u svojoj "karijeri", a što je dva puta pobegla - već smo zaboravili!

Divan text!

Par prigodnih slika

Auuuuu! Vama uvek veselo!

dok sam citala o bigi i bendjiju videla sam mog bilija,kog je nemoguce zatvoriti jer on otvara sva vrata i uvek nadje nacin da izadje iz dvorista,boxa pa makar i zicu morao pregristi zbog toga. a isto tako urlice kada ga uhvatim za kozu kao da mu secem sapu.
ali jos nigde nisam procitala text o biglu koji podseca na moju dilajt.

Mogu samo reci BLAGO VAMA sa svim kucama!

Text je stvarno divan!!!!! Hvala na njemu, bas sam uzivala citajuci ga..... Psi su vam zaista predivni , a fotke su sjajna ilustracija za text

dobar text, a jos fenomenalnje slike, vasi biglovi me podsecaju na macke svugde se penju i gotovo svaki kutak im odgovara .
Da li svako od njih ima svoje mesto a ako ima sta se desi ako ga neko drugi zauzme?

Sjajan, sjajan tekst!

Veliki pozdrav od bivšeg perfekcioniste (vaga u podznaku vaga), vlasnika bigla (on mi dođe kao terapija za moju bolest).

Potpisujem ovo sto je Jan napisao! Isti slucaj, samo skorpija/skorpija.
Prije nego sto smo nabavili naseg voljenog biglica nacitali smo se oboje i literature i foruma kao sto je ovaj, znali smo sta nas ceka, i opet smo odlucili da uzmemo bigla, jer je takav kakav jeste. Bas sam nedavno nekim prijateljima pricala kako me nas medenjak uci da ne mora bas sve biti uvijek u savrsenom stanju! I ja se uz nju ucim da budem opustenija.
Jako mi je zanimljivo to sto se pisali o pragu osjetljivosti bola. Medena je prije dvije nedelje imala taj problem sa edemima ispod ociju, i pregled je bio strasno bolan, uzasno se derala (a i ja sa njom). Nakon toga svaki odlazak kod veterinara na primanje injekcije - a bilo ih je deset - je bio mucan, jer je ona svaki put urlala cim je vet dotakne. E, onda je nedavno vet prisao dok su jos bili u cekaonici, sakrio injekciju iza dlana, i onako dok je caskao sa mojim muzem dao joj injekciju a da ona nije ni trepnula, jer nije ni vidjela sta joj se sprema! To nam je bio nauk da njeno urlikanje ipak uzimamo sa rezervom. A cula sam da znaju biti i manipulativni, a nasa lopovica vec pokazuje znake!

Mene biglovi potsećaju na decu, tj. kad uporedim svoje dete od rodjenja tačno iste stvari radi i bigl:penje se na glavu, tvrdoglav jer je pametan, zahtevan, bezobrazan kad hoće i može, ne voli da je sam, stalno traži pažnju, zna sa kim koliko može da pravi haos isl. Vrlo interesantno je da iste stvari koje su me izludjivale kad je Barbara bila mala, to isto radi i Lea, definitivno su obe razmažene!!!!
Pošto sam imala psa i pre deteta, mislim da je mnogo lakše imati ga posle deteta-jer iskustvo koje se dobije puno znači, pgotovo za naše mile i drage bigiće koji su nam ušli ispod kože!!
Svima koji će tek imati decu, vaspitanje će biti mačiji kašalj posle iskustva sa našim klempama!!

sjajan text!
prepoznala sam Lucu u svim delovima, osim za dranje

mada moj zakljucak kad sam procitala text je bio BIGLOVI SU SKORPIJE u horoskopu! ili sam ja bigl...

a ja djevica/škorpija pa si vi mislite sreća pa sam uvijek preferirala uredan nered pa sam se nekako navikla na neuredan nered

Unazad mjesec dana umrla mi je zlatna retriverka Lady, a prije manje od godinu Lola labradorka, znači imala sam 13 pasa a često dođe i po koji pas od roditelja kao što su i moji znali ići tamo... imam 6 većih boxova pa su neki psi u njima a neki u kući, tako da ni jedan pas nema neko svoje mjesto, jednostavno je nemoguće da svi budu u kući kad ih imaš puno, muški, ženke, staro, mlado... Ali naravno svatko koristi priliku da se zavuće u kuću pa si netko želi rezervirati fotelju a netko krevet, a ja nisam autoritet da im to branim pa kad je tko u kući sve mu je dopušteno pa i na stol.
Biti u kući ima privilegiju neko ako je bolestan ili kuje sa štencima, ako nema štenaca onda se izmjenjuju kako tko uleti.
Moji su svi psi i na kuću i na vanjski box a i na izložbeni kavez.
A kod roditelja su njihove tri gracije u kući non stop a uz njih se izmjenjuju retriveri i kuje sa štencima jer mama nema živaca da njih tri (Bigu, Estu i Tojotu) izbaci van zbog susjeda koji zovu policiju za svaki lavež, pa tako njihove biglice koje to obilato koriste samo cijuknu kad im dosadi vani i eto ih u kući. E tamo bi se već dalo o tome koje je čije mjesto jer sve tri obično žele na isto mjesto, posebno noću. Tata je zbog njih odselio u moju djevojačku sobu a mame mi je žao jer ju stvarno tiraniziraju, spava s njima u dnevnoj na kutnoj garnitiri, i bilo da potpuno raširi kutnu ili spava na samo jednom kraju sve tri se pricvrlje na mamu ili čak popnu na nju pa se usred noći budi ukočena i tiho odšulja na drugi kraj kutne pa ima mira koji minut dok je ne skuže, onda se i one demonstrativno dižu i opet za njom, i tako se stisnu da bi na ostatak kutne garniture stalo još 10 pasa to je već zlostavljanje mame!

Ovako izgleda ludnica kod mojih roditelja

Joooj, pa ovo je pravo Psece carstvo!!!! Oni zive kao bubrezi u loju!!!! Jel ukljuce i TV sebi da im ne bude dosadno dok leze na garnituri???