Molim vas za savet ili bilo kakvu vrstu pomoći ukoliko je nečiji bigl imao sličan problem. Biću malo opširna pošto je problem koji imam sa mojom kucom dosta specifičan.
Imam bigla, ženku, staru 5 godina. Imala je problem sa spuštenim nepcem što joj je otežavalo disanje. Kako joj se ove godine situacija pogoršala, odveli smo je kod vetereinara da bi videli za operaciju. U povratku od veterinara, zbog straha od vožnje kolima koji je oduvek imala, i već otežanog disanja zbog nekog nepca kome je još doprinela i vrućina, dobila je napad gušenja. Sva sreća da smo stigli do obližnjeg veterinara koji su uspeli da je spasu, intubirali su je i uradili operaciju mekog nepca kako bi se otklonio mehanički problem dotoka vazduha. Nakon operacije vidimo da ima veliki otok iznad očiju i da su joj ispali treći očni kapci i saopštavaju nam da je izgubila vid, kao i da i nema osećaj dodira i bola njuške, jezika, ušiju. Takođe, ne može da guta jer epiglotis ne radi kako treba. Pretpostavka veterinara je da je kao posledica hipoksije (nedostatak kiseonika prilikom gušenja) došlo do oštećenja nerava. Narednih 6 dana prima manitol kako bi se otok povukao i hrane je putem sonde tako što joj daju sedaciju svaki put. 6 dana smo non-stop u ambulanti, spavamo tamo. Nakon 6 dana i pregleda neurologa počinjemo terapiju za oporavak nerava: karsivan u velikim dozama koji služi za bolju prokrvljenost perifernih krvnih sudova, ohb12, milgamu, vitamin e, alfalipoinska kiselina, l karnitin...Takođe sve vreme prima terapiju za oči u vidu kapi kako ne bi došlo do oštećenja samog oka. Nakon nekog vremena otok koji je imala se povukao i svi nervi su se oporavili osim očnog nerva. Pregledom oftamologa je ustanovljeno da njoj očni nerv nije mehanički oštećen ali da ne funkcioniše. Zaboravila sam da napomenem da je nakon operacije imala i blagi trizmus vilice u smislu da nije mogla skroz da otvori vilicu. Međutim nakon 4 nedelje od operacije, kada je u svemu bio napredak izuzev kod oporavka očnog nerva, dolazi do potpunog trizmusa vilica. Ne može ni malo da otvori usta. Tada počinjemo da joj dajemo Rimadil koji se daje protiv upale i bolova (kao humani lek brufen). Kako nakon 7 dana nema nikakvog boljitka, prelazimo sa Rimadila na Pronizon. Dajemo joj tri dana dozu od 20 mg i narednih 7 dana 10 mg. Kako ni Pronizon nije dao nikakav rezultat, neurolog pretpostavlja da je kao posledica hipoksije došlo do skraćenja mišića vilice i da pokušavamo da joj grejemo taj deo vilice i da probamo da joj nakon toga otvaramo po malo vilicu. Međutim ne dozvoljava nam ni da joj pipnemo vilicu i kada pokušam blago da joj otvorim, ne uspevam. Hranimo je pasiranom hranom iz ruke i dosta je otežano. Sreća u svemu ovome je što kao pravi bigl i pored svega ima veliki apetit pa hoće da jede.
Ne mogu vam opisati koliko smo očajni i koliko na sve moguće načine pokušavamo da je oporavimo. Nema koga sve nismo pitali za pomoć i šta sve nismo probali uključujući i biljne preparate, tinkture, ruske neke lekove na biljnoj bazi...Veterinari kažu da nisu imali ovakav slučaj. Pored toga što smo očajni jer joj se još nije vratio vid, sada mi mnogo veću paniku i strah unosi to što ne može da otvori vilicu.
Užasno sam vezana za svoju kucu i neću odustati dok je ne oporavim pa vas molim da ukoliko neko ima neki savet ko bi mogao da mi pomogne.
Neizmerno vam hvala za bilo kakvu vrstu pomoći!!!!!
Prijem 
