Ako je neko raspolozen, voleli bi da prodiskutujemo na ovu temu. Izraz "godisnji odmor" nije bas adekvatan, recimo da tu podrazumevam svako putovanje van mesta prebivalista gde se ostaje bar 2 dana ili duze.

Evo pre neki dan podstakla nas je Dolly sa pitanjem da li smo na planini. Mi porodicno dosta putujemo i nije nam problem da se "sutra" spakujemo i negde zapalimo, ali sad je i Dika clan porodice, pa moramo malo da preispitamo tu strategiju. U januaru smo bili 7 dana na Kopaoniku, i Diku su cuvali deda i ujak. Sve je bilo ok, ali hteli bi da se tako organizujemo da kad je god to moguce Dika putuje sa nama (kad ne moze, ici ce verovatno u pansion).

Da skratim, predlazem da razmenimo iskustva, informacije, zanimljivosti i probleme koje imate sa "turistickim objektima" u zemlji i inostranstvu, a koji (ni)su voljni da vas ugoste sa vasim biglom.

Ljetos nas je interesovala ta tema, pa evo nekih linkova koji se odnose na Hrvatsku ali mozda ce vam biti zanimljivo da pogledate, cisto da vidite sta sve ima:
http://www.tportal.hr/lifestyle/ljubimci/fset.html
Odmah cu napomenuti da su komentari (kojih je bilo gomila) informativniji nego sam clanak...
Imate i ovo:
http://www.forum.hr/showthread.php?t=140045
http://www.forum.hr/showthread.php?t=209751
A ako imate vremena za googlanje, upisite letovanje (ili ljetovanje) sa psom, i pojavice se gomila linkova. Bilo je nekih takvih topica i na zivotinjskom carstvu.
Mi za sada nemamo takvih iskustava, vecinom hodamo van zemlje sto situaciju otezava bar sto se psece papirologije tice, ali imaju drugi - cini mi se da je Ogi bio na Zlatiboru?

Pre neki dan je bila emisija na tu temu i poražavajući zaključak je bio da vam treba minimum 4 meseca da izvadite pasoš za ljubimca, a sve zbog raznih vakcina i čekanja po mesec dana na vadjenje anti-tela ! Što se hotela napolju tiče, to može da se nadje!

to je tako gadno sada
kod nas bas ne mirisu ljubimce (do juce su ziveli sa kozama u sobi, a sad im psi smetaju)
a napolje je komplikovano stici

mi smo pre tri godine sa kokerkom isli u CRO
na granici nas nisu ni pogledali, ali sad bogami vec gnjave

ma samo kad ovi lajavi krelci
ne bi bili toliko lajavi
da ih prosvercujemo

Ogi je letos išao sa mamom na Zlatibor na 10 dana. To mu je verovatno najlepši perio iz dosadašnjeg života! Uživao je, po ceo dan se šetao i plivao u planinskim rečicama.
Mama nije nigde išla od kada je Ogi deo naše porodice. Ovog leta je rešila da ode na Zlatibora, ali jedino sa njim i nikako drugačije. Tako je ona skoro 2 meseca pre godišnjeg odmora počela da traži smeštaj za njih dvoje. Imali smo sreće što nam rođeka živi u okolini Zlatibora, i ima drugaricu koja živi tamo, a njena mama izdaje apartmane i ne smetaju joj psi. Tako da su mama i Ogiša otišli tamo i uživali.
Prethodnog psa smo takođe, dve godine za redom vodili u Crnu Goru. Išli smo kolima u+i nije bilo nikakvih problema. Prvi put kada je išao imao je mođda 4 meseca. I on se tamo divno provodio, cele dane je koristio da uživa u lepoti Jaza i celodnevnom plivanju!
U suštini, nikakav problem nije putovati sa psom, samo je potrebna jaka želja i volja.

Mi smo tada bili u Budvi, a mama i tata su svaki dan kolima išli na Jaz sa njim. Kad dođu tamo, tražili su neko malo zabačenije mesto, gde nema ljudi. Baš zbog toga da ne bi smarao ljude, a i zbog onih koji ne vole pse. Prvi put kada su došli, našli su spasioca na plaži i pitali ga da li smeju sa psom da budu tu, ali negde malo dalje. Nije bilo nikakvih problema. A i nas tadasni pas nije izlazio uopšte iz vode. Jedva smo ga izvlačili. A onda kada izađe, bio je mrtav umoran, pa je spavao!
Evo jedna njegova slika sa mora!

Divna slika!!

Ne mogu reći da nismo razmišljali o tome da vodimo Zigija sa sobom na godišnji, ali..... Ja se jaaaako bojim za njega, ne mogu da se smirim, i onda sam napeta i sva na iglama i stalno gledam gde je i šta je, šta radi. A on kada ga pustiš ide daleko, istražuje, nema ga dugo. Ja počnem da histerišem, bojim se da se izgubio, itd. Jednom smo ga vodili na vikend kampovanje i bilo je to i za mene i za njega horror camping
Meni je mnogo jednostavnije i manje cimanja i za njega i za nas da on ostane u pansionu. Njemu tamo bude super. Bude sa svojim trenerom kojeg obožava i voli jako jako puno, luduje tamo, igra se sa drugim kucma, itd. Nijednom nije bilo da je pravio probleme, uvek je imao full tretman, uvek je bio raspoložen kada bismo došli po njega. Ja sam najmirnija kada znam da je sa svojim trenerom u pansionu!!!!

Pa slika je fenomenalna!

Ja sam kao dete imao dalmatinca - mesanca, letovali smo u kuci sa velikim dvoristem, i uvek smo ga vodili, ALI NAM JE PRAVIO HAOS, i na plazi i u kuci, stalno je bezao nocu i vracao se pred zoru sav govnjav i izujedan.

Sad pravimo planove za more, obicno idemo u CG na 2 nedelje, poslednjih godina iznajmljujemo jednu kucicu kraj Petrovca. Kuca ima bastu, ali nema nikakvu ogradu. Upravo smo u fazi rezervisanja, ali je sada velika odluka da li da vodimo i Diku ili ne. Mada, jos nismo pitali vlasnika kuce, tako da je sve ovo mozda racun bez krcmara.

Pa ne znam. On je još mali, može da se nauči. Mi Ogija vodimo svuda. Još vam je lakše ako idete svi porodično, tako će uvek imati neko s njim da bude.

Mozete, za probu, da ga odvedete nekuda za vikend, pa da vidite kako se ponasa. Mi smo jednom tako vodili Medu, pa je Ivan skoro dobio slom zivaca od nje... bila je jako nemirna (to put it mildly). Sad nece ni da cuje da je vodimo bilo kuda.

ima li neko ideju kako treba da izgleda slika za pseci pasos?
trazi li se ceo biglic u profilu u stavu za izlozbe, ili anfas njuska iz sedeceg polozaja...?

mi ovih dana pokusavamo da nateramo Lucu da miruje i slika se, ali uglavnom dobijem slike njenih krajnika dok se dere ili pokusava da pojede aparat...

tu je odgovor jednostavan - pasos ne mozete dobiti ukoliko ne cipirate psa, a taj se broj upisuje u pasos i to je to -
nadjete bigla, odnesete u Maxi i vidite koji je broj )))