Danas sam imala jedno iskustvo verbalnog konflikta, da ne kazem nesto ruznije (a trebalo bi, da bi opis bio adekvatan), na ulazu u jednu radnju sa Medom.

Nikada nisam ni pokusala da sa psom udjem npr. u pekaru ili bilo gdje gdje se prodaje hrana. Imamo u komsiluku dvije pekare gdje ja sa Medom stanem na vrata i kazem im sta treba a ljubazne prodavacice mi to donesu; vec znaju maltene i sta kupujemo svaki put. Imamo i jednu mesaru pored pijace, gdje je kasa pored vrata pa "na daljinu" obavimo kupovinu. Jednom se tu zatekao i gazda mesare, i pitao me sto ne udjemo unutra, ali ja sam mu rekla da ipak ne bih, zbog drugih musterija.

Obicno stanem na vrata prodavnice i pitam da li mogu sa psom unutra, i ljudi kazu da (vecinom) ili ne, i to je to. Medjutim danas se tu nasla jedna pametnica u (inace praznoj) prodavnici mobilnih telefona u centru Subotice, koja ne samo da se zgrozila sto uopste hocu da udjem sa psom nego mi je jos pocela drzati predavanje kako psi ne smiju ni u jednu prodavnicu da udju, itd itd, i to tonom koji se meni uopste nije dopao, pa sam odreagovala... Zavrsilo se tako sto sam joj rekla neke ruzne stvari (cime se ne ponosim ali me je vrhunski iznervirala). I onda smo otisle u drugu radnju, gdje smo kupile novi telefon, a Medu su jos i izmazili.

Ako ostavimo na stranu (ne)kulturu nekih prodavaca u Srbiji (i stav kao da sam dosla da im uzmem pare, a ne da svoje pare njima ostavim) sta je sa propisima? Da li neko zna da li kod nas uopste postoje neki propisi po ovom pitanju? Da li stvarno psi ne smiju da ulaze u prodavnice? (Cisto sumnjam, ali da provjerim.) Zasto na nekim prodavnicama i bankama stoje naljepnice da je psima zabranjen ulaz, a na drugima ne a opet nam ne daju da udjemo? Itd itd. Ako znate molim vas javite.

postoji zakon o ugostiteljskim objektima koji zabranjuje prisustvo zivotinja u objektima koji drze/sluze hranu. i to je normalno.
ono sto nije normalno je to da se taj zakon odnosi i na cele hotele, kao i to da ne izuzima pse vodice od mera restrikcije.
pre godinu dana sam u sklopu posla bila domacin 4 dana delegaciji iz SAD, medju kojima je bio i slep covek sa psom vodicem. (predivnim i prepametnim zlatnim retriverom)
ne mogu vam opisati koliko problema i neprijatnosti smo imali zbog tog zakona. smestili smo ih u Hyatt jer je jedini bio spreman da primi psa. a onda kada su stigli - saznali smo da pas moze samo od sobe do izlaznih vrata i obrnuto, odnosno da ne sme u trpezariju i ostale restorane i prodavnice u hotelu. insistrirali su da imaju spremna invalidska kolica i osobu koja ce gospodina pratiti po hotelu, po potrebi. ovaj nije hteo ni da cuje za tako nesto. stalno je ponavljao da on mora da bude potpuno nezavisan i slobodan da sam sa psom ide kuda treba. sat vremena smo stajali na zimi ispred hotela, i raspravljali sa menadzrerom, jer se cela grupa solidarisala i nije htela da kroci u hotel dok se ne obezbedi to sto je trazio... "idemo u drugi hotel!" kako da im objasnim da je ovo najbolje sto smo mogli?
na kraju je reseno tako sto smo maltene zakupili 7. sprat (to je biznis klub ili tako nekako) sa sopstvenom trpezarijom, kako bi svi zajedno mogli da doruckuju.
restorane u kojima smo rucali i veceravali smo uglavnom na sarm i baksis uspevali da umolimo da nas prime.
ne treba ni da vam pricam da ljudi uglavnom nisu ni znali da je pas sa nama, jer je to savrseno stvorenje samo strpljivo lezalo ispod stola i glasa nije pustalo po 3-4 sata...

proteklih godinu dana je pocelo da se prica o uvodjenju institucije psa vodica kod nas, pa ce sa tim valjda poceti i zakon da se menja. a za menjanje drustva... to ne znam...
vec sam pominjala da kod susjeda vec polako postaje normalno ulaziti u ducane sa psima. a to je samo na 4 sata od Beograda...

da, znam o kome pricate, pratim njenu borbu na FB. svaka joj cast! a i njenom psu

Jako bih volela da dobijem informacije o toj zeni iz Podgorice!

Inace, koliko sam upoznata, kod nas pitanje pasa vodica je veoma veliki problem. Postoji velika potreba, ali se nista ne radi po tom pitanju - institucije ne reaguju na zahteve udruzenja sa invaliditetom. Sa druge strane, za sada, udruzenja slepih i slabovidih misle da je takav projekat preveliki zalogaj jer treba umreziti puno ljudi, drzavnih sluzbi, itd.

A bilo bi divno da se treniraju psi vodici, da mozemo slobodno sedeti sa svojim kucama u kaficima, da mozemo setati po prodavnicama....

zena se zove Marijana Mugosa i ovo je link ka stranici na FB
http://www.facebook.com/home.php#/group.php?gid=39974486403&ref=ts

problem oko pasa vodica je (kao i uvek) novac!
kod nas ne postoje ljudi obuceni za obucavanje pasa. prvo bi se trebalo uloziti u to, pa u otvaranje centara za obuku i u same pse... kako mi je gorepomenuti gospodin pricao - ni u Americi nema bas puno takvih centara i obuceni psi su veoma skupi, pa je pitanje koliko bi ljudi moglo da ih priusti... itd...

Hvala na informaciji!

Nedostatak novca i sve te poteskoce koje se obicno navode (naslusala sam ih se jako puno u poslednje vreme) kada je rec o ovoj temi mi nisu dovoljan izgovor da se to ne sprovede! Ali, valjda sam je prevelik entuzijasta

Moje dete je sada veliko, ali kad je bila mala i nemirna, mrko bi me gledali kad je uvedem u neku fino složenu radnju, iako nigde nije pravila rusvaj. Ali, dete kao dete, nešto bi pipnulo, pomerilo... ni decu ne vole svi da vide u radnji, a kamoli psa... bojim se da će još mnogo vremena da prođe u Srbiji do momenta kada ćemo moći svuda sa svojim psima.

Zanimljivo je da kad sam bila pre pola godine u Becu i sedela u jednoj jako finoj poslasticarnici vrlo sam se iznenadila kad je dosla devojka sa ogromnim hrtom, prostrla mu cebence pored svoje stolice i on je sve vreme mirno lezao pored nje. A da bi dosla do gornjeg sprata gde se sedelo, morala je da prodje kroz prodavnicu u kojoj su izlozene cokolade i niko joj nije ni rec rekao. Niko cak nije ni obratio paznju na njih.